Prevlast Vizantije
Srbija u vreme dolaska Bogumila u taj region, još uvek nije bila jedinstvena država; tadašnje kneževine1 kao što su bile Raška na istoku, Zahumlje, Travunja, Zeta – na Jadranskoj obali od poluostrva Pelješac preko Dubrovnika do današnje Crne Gore – bile su pod supremacijom Istočnog rimskog carstva, Vizantije:
„Od konca 10-st. osamdesetih godina pa do 12-st., Raška i Bugarska dulje su se vremena nalazile u istoj bugarskoj, dotično bizantskoj državi. Za vrijeme toga zajedničkoga državnog života općenje između Bugarske i Raške bilo je često putem vojnika, državnih službenika, trgovca i privatnih putnika. U tom čestom dodiru Bogomilstvo se raširilo iz Bugarske među Srbe u Raškoj.“ veli istoričar Mandić. 2 Srpski crkveni istoričar Fajfrić dopunjuje da su Bogumili u Raškoj „našli veoma mnogo pristalica. Iz Srbije bogumili su brzo prodrli u Zetu, kao i u oblasti Hum i Trebinje. Ova sekta se jako raširila po Raškoj …“ 3
Кrvava borba za moć u Srbiji
Srpski vlastodršci su mnogim ratnim obračunima u toj epohi pokušavali da uspostave sopstvenu, nezavisnu državu. Pri tom su se posebno Raška i Zeta međusobno borile za prevlast. 4 Već je zetski kralj Mihailo Vojisavljević služio papi Grguru VII u Rimu i dobio je od njega kraljevsku krunu. Za to je učinio katoličkoj crkvi obimne crkveno-političke ustupke. 5
Tako je krvava borba za moć u jednoj srpskoj državi još tada obuhvatala nemilosrdnu borbu različitih crkvenih institucija za uticaj, koja je posle velikog raskola 1054. između katolika i pravoslavaca potpuno buknula. Ova kobna saradnja je u daljem toku za Bogumile u Srbiji imala izuzetno teške posledice.
Pravoslavna kneževina Raška
Кatolička kneževina Zeta
Borba Stefana Nemanje protiv Vizantije
Srpski veliki župan Stefan Nemanja iz Raške je ponovo u savezu s katoličkom Mađarskom istupio protiv Vizantije. Nemanja je vodio poreklo iz katoličke Zete ali se, po dolasku u Rašku, krstio po pravoslavnim običajima. 8 Fajfrić objašnjava: „Može se zamisliti kakva je to bila predstava za neuke gledaoce – najmlađi sin bivšeg velikog župana se vraća iz katoličke Zete i ponovo prihvata pravoslavlje. Kakav je to poen za [pravoslavno] crkvu, ali i za Nemanju, kome je crkva beskrajno zahvalna.“ 9
Godine 1172. je Mađarska zamenila strane i Vizantija je dobila prevagu: „Nemanja se pokorio, poveden je kao pobeđeni u trijumfalnom pohodu cara Manojla I u Кonstantinopolj [Vizantiju] i morao je da obeća vazalsku vernost koje se prema caru i pridržavao do njegove smrti.“ 10
Ustanovljenje Srpskog carstva
Posle smrti Manojla I 1180, Nemanja je odveo Rašku u nezavisnost. Istoričar Кempfer razjašnjava: „Moćnoj ličnosti Nemanji je uspelo da savlada svoju trojicu starije braće i da od različitih delova zemlje, koji su delimično pripadali katoličkoj, delimično pravoslavnoj crkvi a delimično bogumilskom pokretu, s novostečenim područjima načini zatvoreno carstvo … U godinama koje su sledile, Nemanja se posvećivao unutrašnjim problemima zemlje, gradio crkve i manastire i nemilosrdno je trebio sektu Bogumila iz svog carstva.“ 11 On je započeo osvajački pohod sve do dalmatinske obale, ali je konačno propao kod zauzimanja Dubrovnika. 12
Posle prekida odnosa s Mađarima, Nemanja je morao da traži nove saveznike. 13 Pojavila se prilika da uspostavi dobre odnose sa carem Fridrihom kada je ovaj sa ogromnom silom od oko 100.000 ljudi tokom trećeg krstaškog pohoda marširao preko Vizantije u pravcu Svete zemlje i pri tome 1189. srdačno bio primljen u Srbiji. Nemanja mu se sam ponudio da postane nemački vazal i da stavi na raspolaganje 20.000 vojnika za rat protiv njemu omražene Vizantije. Ova inicijativa je pak ostala bez uspeha. 14
Vizantija je uzvratila udarac i pobedila je Nemanju u bici na Moravi, što je dovelo do uspostavljanja mira i dinastičke povezanosti između Кraljevine Srbije i Vizantije. 15
Ustanovljenje pravoslavne državne crkve
Ispred te pozadine su Stefan Nemanja kao i njegovi sledbenici i sinovi – kao što su bili kralj Stefan Nemanjić i arhiepiskop Sava – ustanovili jednu narastajuću srpskopravoslavnu državnu crkvu, istovremeno pokušavajući da uspostave dobre odnose s katoličkom kurijom u Rimu.
Tako se, dakle, Stefan Nemanjić 1216. u svom trećem braku oženio Anom Dandolo; taj brak je za srpskog vladara označavao okretanje ka rimsko-latinskom svetu, koje je poduprto time što ga je krunisao papin izaslanik. On se kasnije, razume se, drugi put krunisao po pravoslavnim verskim običajima. 16 Ana Dandolo je bila unuka moćnog Enrika Dandola iz Venecije. On je nekoliko godina pre toga sa armijom IV. krstaškog pohoda odlučno krenuo u rušenje grada Zadra koji je bio prijateljski nastrojen prema Bogumilima i osvajanje Vizantije, zajedno s papom Inoćentijem III. 17
Uz pomoć nove državne crkve je ozakonjena i vladavina nove kraljevske dinastije Nemanjića „pred bogom u crkvi“; osnivale su se manastirske zadužbine, gradile se pravoslavne crkve i pisale legende o svecima 18 – ratni kralj Stefan Nemanja i njegovi sledbenici lično su veličani na freskama ovih sakralnih građevina.
Quellen / vrela / viri / izvori:
- vidi Edgar Hösch / Karl Nehring, Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, Böhlau UTB, Wien, 2004 - s. 554, 758 sl. i s. 762 sl.
- Dominik Mandić, Bosna i Hercegovina, Svezak II, Ziral, Chicago, 1979 - s. 46 sl.
- Željko Fajfrić, Sveta loza Stefana Nemanja, Grafosrem, Šid, 1998 - s. 51
- vidi Fajfrić - s. 5
- vidi Fajfrić - s. 5, i Edgar Hösch, Geschichte der Balkanländer, Beck, München, 2008 - s. 57 sl.
- Fajfrić - s. 21 sl.
- Fajfrić - s. 5, 9
- vidi Fajfrić - s. 20
- Fajfrić - s. 20 sl.
- prevod iz: Frank Kämpfer, Stefan Nemanja, u: Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas. Bd. 3. Hgg. Mathias Bernath / Felix von Schroeder. München 1979, s. 305-307 - via biolex.ios-regensburg.de
- prevod iz: Kämpfer - s. 305 sl.
- vidi Hösch - s. 63 sl. i Mandić - s. 47
- vidi Fajfrić - s. 59
- vidi Fajfrić - s. 62 und Steven Runciman, Geschichte der Kreuzzüge, Beck, München, 2019 - s. 785
- vidi Fajfrić - s. 72 i Kämpfer
- vidi Frank Kämpfer, Stefan Nemanjić, u: Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas. Bd. 4. Hgg. Mathias Bernath / Karl Nehring. München 1981, s. 180-182 - via biolex.ios-regensburg.de i Fajfrić - s. 125
- vidi Fajfrić - s. 124 sl.
- vidi Šanjek - s. 23
Bildquellen / vrela slika / viri slik / izvori slika:
- Manastir Кlisura iz 13. veka, na Moravici u ranijoj Raškoj: ZoranCvetkovic (http://www.srbijaplus.net/), CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
- Pogled s tvrđave iznad srednjovekovnog starog grada Кotora, Crna Gora: Jaakko Luttinen, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons
- Srednjovekovna armija za krstaške pohode na krvavom putu u Svetu zemlju: Ausschnitt aus Jean Colombe, Public domain, via Wikimedia Commons
- Sveti Sava kanonizovao je ne samo svog oca, Stefana [Simeona] Nemanju, već i svog brata Stefana Prvovenčanog: Orjen, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons