U Bosni, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori postoji preko 70.000 stećaka, uglavnom na zabačenim mestima, raspoređenih na preko 4.000 lokaliteta. Od 2016. godine neki od ovih srednjovekovnih lokaliteta prepoznata su kao mesta svetske baštine UNESCO-a.
„U Bosni i Hercegovini, pažljivi će namernici uvek iznova naići na veće i manje skupine moćnih kamenih blokova isklesanih ljudskom rukom. Ovo kamenje se obično nalazi na posebno lepim mestima: na uzvišenjima, na starim ilirskim humkama, u plodnim dolinama u blizini starih šumaraka, na skrivenim šumskim čistinama. Često su poređani u smeru istoka. Izgledaju kao drevne grobnice… Gde su sela, naselja koja su nekad pripadala ovom usamljenom mrtvom kamenju, često obrasla gustim raslinjem, a ponekad duboko utonula u zemlju?“ 1 piše Rudolf Kutzli.
Utisci
Stećak – što znači „stojeći kamen“, u množini stećci – ili jednostavno mramor, što znači „mermer“, najčešći su nazivi za ove monolite. 2 „Često je kamenje zapanjujuće veliko; posebno moćan stećak procenjen je na preko 29 tona. Blokovi uglavnom potiču iz kamenoloma na tom području; tamo se još mestimično može pronaći napola razbijeno kamenje.“ 3 nastavlja Kutzli.
Zbog prekomerne eksploatacije kamena izgubljeni su brojni stećci, posebno u 19. stoleću: austrougarske carske formacije koristile su mnoge od tada procenjenih 150.000 kamenova kao građevinski materijal. 4 Većina od danas sačuvanih 70.000 stećaka je glatko isklesana. Samo njih 1.000 ima ornamentalne reljefe, dok samo nekoliko stotina ima urezane natpise. 5 Vetar i vreme su tokom stoleća učinili mnoge reljefe gotovo neprepoznatljivim.
Ko je sagradio stećke – i kada?
Poreklo ove pogrebne tradicije još nije razjašnjeno do današnjeg dana: U dolini Neretve proterani Hrvati počeli su podizati bogato ukrašene grobne spomenike već u 7. i 8. stoleću. 6 Na primer, groblje kod Konjica, sa grobovima koji datiraju iz 10. do 15. stoleća, pokazuje prelaz sa jednostavnih grobnica do grobova sa stećcima. 7 Posebno od 12. stoleća do turske invazije u 15. stoleću, stećci su uglavnom nastajali na području proširenog kraljevstva Bosne. 8
Njihovo područje rasprostranjenosti „uvelike se poklapa s područjem rasprostranjenosti bogumilstva“ 9, prema istoričaru Georgu Wildu – „pri čemu su dokumenti turske uprave od neprocjenjive vrednosti za beleženje područja naseljena Bogumilima. Zatim su se Bogumili naselili na srednjem i gornjem toku Neretve, na gornjem toku Drine i posebno u srednjoj Bosni. Sa obale su se katolici proširili u područja naseljena Bogumilima, koja su se protezala preko srednje Bosne do ušća Drine u Savu …“ 10
Najstariji ukrašeni stećak, koji se jasno može datirati po natpisu, potiče iz 1391. godine. 11 Procvat klesarstva stećaka pada u 14. i 15. stoleće. 12 Jedan od najmlađih kamena tog doba – ukrašen plesom, životinjama, lovom na jelena i štitom – potiče iz 1477. godine. 13
Britanska istoričarka umetnosti Marian Wenzel objašnjava: „Izgleda da su najranije ukrašene nadgrobne spomenike podigli pripadnici feudalne aristokratije, te da je taj običaj kasnije usvojen i dodatno razrađen – od određenih skupina poznatih kao Vlasi, koji nisu bili feudalno organizovani na plemenskoj osnovi. Vlasi, ekonomski ojačani poslovanjem sa dubrovačkim trgovcima, usvojili su ovaj običaj po uzoru na više slojeve. Vrlo je verovatno da su i drugi ne Vlaški stanovnici Bosne i Hercegovine preuzeli isti običaj iz istih razloga.“ 14 Wenzel se takođe poziva na stećke s reljefima bogumilskog porekla.
Poreklo motiva stećaka
Posebno stećci ukrašeni slikovnim motivima daju uvid u društvenu i intelektualnu istoriju Bosne i Dalmacije u vreme kada su nastali. Wenzel, koja je u svom opsežnom radu procenila preko 3.000 slikovnih reljefa stećaka, piše: „Istraživanja na ovom području narušena su nagađanjima koja pretpostavljaju zajedničko poreklo za sve stećke i za svu ornamentiku na njima, a što je dovelo do apsurdne selekcije i iskrivljavanja dokaza … Jedna stvar u vezi sa stećcima, koja je sasvim uverljivo dokazana, jeste da njihovi ukrasni motivi nemaju zajedničko poreklo.“ 15
Vlasima se uz seosko plemstvo pripisuje i niz stećaka : deo njih proteran iz Srbije zbog bogumilske vere, pronašli su utočište u Bosni. Drugi nadgrobni spomenici verovatno sežu do Bogumila starosedelaca i njihove Bosanske crkve.
Na kamenim blokovima mogu se pronaći reljefi sa svetovnim simbolima i natpisima, ali i širokim rasponom drugih motiva: stilizovani ljudi, često sjedinjeni u plesu Kolo, voće, ornamenti, krstovi – bez ikakvih tela – i životinje, naročito ptice i jeleni.
„Objavljena građa nudi nam mnogo osobenih slika i ornamenata, koji se uvelike razlikuju od jugoslovenske narodne umetnosti i koji u svojoj celini čine nešto jedinstveno u Evropi. Mogu se uporediti samo sa retkim katarskim spomenicima iz južne Francuske.“ kaže istoričar Alexander V. Soloviev. On je nastojao dokučiti, „da li ceo sistem ornamenata nudi samo profane [svetovne] elemente … ili sadrži dublje religijsko značenje.“ 16
Poznati jugoslavenski istoričar umetnosti Oto Bihalji-Merin je bio posebno zainteresovan za motive bogumilskog porekla: „Jedinstvena umetnost bosansko-hercegovačkih nekropola je otočna umetnost … Snažni emocionalni uticaji morali su biti delotvorani kako bi doživeli i probudili iskonske slike koje nas podsećaju na rana vremena čovečanstva. Kamena slika, nošena idejom koja je očito bila toliko važna da je, isklesana i hiljadostruka, sačuvana do naših dana … Nije retkost da su srednjovekovni klesari ovog krajolika, koji su u svom selu često bili kovači, na površinu kamena isklesali nežne srne i moćne jelene. Upečatljiva naivnost i duhovna izražajnost daju svim stvorenjima svečanu, poetsku, ritmičku strogost.“ 17
Slikovni govor Pavlićana
Nadgrobni spomenik iz Jermenije na gornjoj slici prikazuje živopisne slike ljudi, životinja i ornamente u naivnim, izražajnim oblicima. Na stećcima – iako su nastali stolećima kasnije – mogu se pronaći prikazi vrlo sličnog sadržaja i stila:
Stećci – nadgrobni spomenici ili ne?
I, jesu li stećci zaista bili nadgrobni spomenici? Bosansko-hercegovački filozof i istoričar Muhamed Filipović daje razgraničavajuće odgovore: „Ogroman broj spomenika-stećaka, mogao bi biti protumačen kao dokaz za tvrdnju da bosanski hrišćani [Bogumili] nisu praktikovali instituciju posvećene zemlje-groblja, nego da su celu zemlju koju su naseljavali, a posebno šumske proplanke i slična mesta, smatrali svetim …“ 20
O povezanost stećaka sa Crkvom bosanskom Bogumila Filipović dalje objašnjava: „A pri tome se mora uzeti u obzir činjenica da postoji razlika u tretmanu običnih pristalica te Crkve [bosanske], tj. mrsnih ljudi. Ispravno je pretpostaviti, a za osnova je za to veliki broj stećaka, koja je suprotna malom broju savršenih članova Crkve bosanske, da su stećci podizani upravo onima koji su bili u većini, a to su svakako bili obični mrsni ljudi.“
„Samo u nekim slučajevima je jasno, jer tako i piše na stećku, da je bilo stećaka koji su podizani i onima koji su spadali u red savršenih. Naprotiv, može se pretpostaviti da većini tih ljudi nisu podizani spomenici, tj. stećci, osim u izuzetnim slučajevima. To bi se protivilo temeljnom načelu te Crkve, a to je da ovaj život nema značaja i da stoga ne treba praviti grobove koji u bilo kom smislu slave ovozemaljski život ljudi.“ 21
Stećke, dakle, treba shvatiti kao nadgrobne spomenike – ne za „uži krug“ Bogumila i njihove Crkve bosanske, već u pravilu za većinu naroda, prostih vernika te Crkve. Osim toga, lokalitete na kojima se nalaze stećci ne treba posmatrati kao groblja, nekropole i mesta žalosti kao u suvremenom, često katoličkom smislu – nego kao u prirodi posebna mesta sećanja, shvaćena kao sasvim sveta.
Bogumilski simboli i njihova značenja
Šta su motivi stećaka značili ljudima koji su ih stvorili? „Motiv možemo prepoznati … Motiv moramo čitati na način koji nam omogućuje da dobro upoznamo hrišćansku ikonografiju, odnosno, onu drevnu kulturu iz koje su umetnici preuzeli simbole … I iz konstelacije motiva možemo zaključiti šta je umetnik hteo da prikaže iz perspektive onog vremena – ne današnjeg.“, kaže dr. Ema Mazrak u videu pod pokroviteljstvom UN-a.
Ali, nacionalnim istoričarima sa katoličkom, pravoslavnom, muslimanskom ili – u bivšoj Jugoslaviji komunističkom – perspektivom ili delomično agendom to je bilo teško i još uvek je fundamentalno teško. Interpretacija sadržaja ukrašenih stećaka često je bila predmet političkog prisvajanja ili je bila jednostrana. Zato su retka nepristrana razmatranja bogumilskih prikaza poput sledećih Alexandera v. Solovieva ili Georga Wilda.
Jelen: onaj kršten duhom, dušom
Od svih prikazanih životinja na stećcima jelen je najčešće22 zastupljen: sam, u skupinama, ili kao žrtva lova. „Verovatno niti jedan drugi bogumilski simbol nije bio toliko izložen nasilju kao ovaj.“ piše Wild. 23
Ova životinja je označavala Bogumila krštena duhom: „U srednjem veku jelen je uobičajen simbol za obnavljajuću moć krštenja … Jelen je simbol krštenja i u bogumilstvu, ali upravo u shvatanju ove verske zajednice: osoba obnovljena kroz consolamentum, krštenje duhom, bogumilski perfectus [savršeni], živi u izvorno bezgrešnom stanju … Ali i kao bezgrešna osoba, koja više nije od ovog sveta, ali koja još uvek živi u svetu do svoje fizičke smrti, na milost i nemilost je izložena napadima zla.“ 24
Jelen je bio poznat kao duhovni simbol u Evropi i pre nego što su Bogumili zaživeli, kaže hrvatski istoričar Mužić: „U antičko doba vjerovalo se da jelenu svake godine otpadaju rogovi, da bi mu iduće godine ponovo izrasli veći, snažniji i ljepši. “Tako su ti rogovi u narodnom shvatanju postali simbol koji u sebi ujedinjuje na najlepši način smrt i ponovo rađanje, vaskrsenje i besmrtnost.“ 25
Krst bez tela: svetlosni krst
„Realističko raspelo, poznato u latinskoj crkvi od 8. stoleća, bilo je odvratno za Manihejce i Bogumile …“ objašnjava Solovjev – i dodaje da je, prema manihejskom tekstu, Isus rekao Jovanu: „Za njih ovaj svetlosni krst čas zovem Reč, čas razum, čas Hrist, čas vrata.“ 26
„Na bosanskim nadgrobnim spomenicima se jasno vidi da je krst često ‘antropomorfan’, a ponekad ima čak i lice, nekad dva stopala, a vrlo često okruglu glavu i ramena. Pronalaze se i takvi neovisni čovekoliki krstovi koji označavaju samog Hrista, preobraženog u krst. Nikada ne nalazimo realistično raspeće prikazano u Bosni; Hristov krst, takođe i sunčani krst, s druge strane, vrlo se često nalazi na grobnim mestima.“ 27
Stećci u kontekstu progona Bogumila od strane Katoličke crkve
Teolog i istoričar Wild objašnjava: „Jelen je simbol za bogumilski ‘sakrament’ krštenja duhom … ili za one koji su primili ovo krštenje duhom.“ Lovci na jelene i njihovi psi predstavljaju „zle sile“, koji progone duh krštenoga. 29
U dosadašnjim istraživanjima društveni kontekst progona Bogumila redovno se zanemaruje prilikom tumačenja stećaka. No, posebno Katolička crkva u Rimu nije ostavila kamen na kamenu kako bi proterala južnoslovenske jeretike u vreme nastanka bogumilskih stećaka: Bili to Papini pozivi na krstaške ratove ili intenzivno misionarenje od strane dominikanaca i Franjevaca i sledom toga osnivanje „Svete inkvizicije“: Za pretpostaviti je da je sredstvo progonjenih bogumilskih zajednica da se društveno izraze, od 13.-15. stoleća postajalo sve ograničenije.
A šta bi moglo biti bolje u ovom represivnom životnom okruženju, kako bi potomstvu ostavili trajno svedočanstvo vlastitog unutarnjeg sveta vere, od kamenog svedočanstva za prelaz duše u onostrano?
U Novom zavetu, koji je bio dobro poznat Bogumilima, o Isusovom ulasku u Jerusalim stoji: „Kad je došao na mesto kuda s Maslinove gore vodi put, počeše svi učenici radosno i glasno slaviti Boga za sva ona čuda koja su doživeli. Vikali su: Blagosloven Kralj koji dolazi u ime Gospodnje. Na nebu mir i slava na visinama! Tada su mu neki fariseji doviknuli iz mnoštva: Učitelju, ućutkaj svoje učenike! On je odgovorio: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će vrištati.“ 30
Kako ne bi ugrozili rodbinu i klesare, razumljiva je upotreba šifrovanih simbola za ova bogumilska spomen-obeležja.
Ova simbolička mistifikacija nije promašila svoj cilj sve do danas: tamo gde arheolog može da prepozna samo svetovni spoljašnji motiv u sceni lova i zaključi da je tu pokopan plemić, sociologu, kad ugleda žrtvu s krstom, koju nabijaju na kolac i jure psi, na pamet pada nemilosrdni progon Bogumila od strane inkvizitora katoličkog dominikanskog reda.
Od pape Grgura IX opunomoćeni za progon krivoveraca i jeretika, dominikanci koji su u narodu bili poznati i kao domini canes – tj. ‘psi Gospodnji’: pas s bakljom i geslom „Veritas“, tj. istina, je do danas simbol za ovaj red.
Ubrzo ih sledi franjevački red, čiji bosanski vikarijat „otpočinje sustavno i uspješno s apostolskim radom na pobijanju bogomilstva i povraćanju Bosne katoličkoj crkvi“ 31 kako piše istoričar Mandić – i sam Franjevac.
Više od 500.000 vernika bosanskih hrišćana prozelitizovano je na ovaj način do početka 15. stoleća. 32
Ali to nije stalo na „obraćenju vere“: Katolički krstaši su progonili odmetničke gradove, poput Zadra, koji su podržavali Bogumile. Porobljavanje Bogumila bio je zločin koji je stolećima potvrđivan od crkve i države, posebno nad bogumilskim stanovništvom u Bosni, a doneo je strah i patnju nebrojenim porodicama.
Svedočanstva o progonu na stećcima u okolini bogumilskih zajednica
Moištra kod Visokog severoistočno od Sarajeva
U 14. stoleću sedište bosanskog bana – odnosno kralja: „Tu su se održavali državni sastanci … i donosile glavne državne odluke.“ 33 To je bilo i središte bosanskih hrišćana, njihov djed. O tome svedoče stećci s apostolskim štapom. 34 Svoje delovanje franjevci su započeli neposredno na kraljevskom dvoru: Bosanski vikarijat osnovan je 1339. godine, a godinu dana kasnije otvoren je prvi samostan u Visokom. 35
Babun i okolina Mostara
Konavljanska dolina između Dubrovnika i Herceg Novog
Od kraja 14. stoleća pa nadalje ovo područje pripada „bosanskim velikašim obiteljima, kojih su članovi bili zagrijani vjernici bosanskih krstjana …“ 39
Stoga su, nakon što je Bogumile proterao kralj Tomaš 1459. godine, njihove zajednice u Uskoplju 40 i Dračevćima vrlo verovatno postale utočišta, gde su se okupljali
„zadnji krstjani u slobodnoj Bosni i Hercegovini“. 41
Franjevci, utemeljeni u Dubrovniku od 1317. godine, osnovali su samostane u Konavljanskoj dolini i Herceg Novom. 42
Groblja bogumilskih Vlaha
Stećci – spomen-obeležja Bogumila
Kao prozor u minulo doba, stećci ne daju samo uvid u raznolike svetove života i verovanja u srednjem veku u Bosni – i to kroz stoleća. Osim toga, stećci su nema spomen-obeležja napravljena u kamenu na prostorima koji su nekada bili domovina Bogumila: oni do danas na kraju svedoče o stoletnom nemilosrdnom isključenju i brutalnom progonu ljudi drugih vera od strane papa i kraljeva.
Poznati jugolovenski pesnik Mehmed Alija „Mak“ Dizdar, rođen u Stolcu 1917. godine, opisao je ostavštinu stećaka sledećim stihom:
„Stećak je za mene ono što nije za druge, ono što na njem i u njemu nisu drugi unijeli ni znali da vide. Jest kamen, ali jeste i riječ, jest zemlja, ali jeste i nebo, jeste materija, ali jeste i duh, jest krik, ali jeste i pjesma, jest smrt, ali jeste i život, jest prošlost, ali jeste i budućnost.“ 43
Quellen / vrela / viri / izvori:
- Prijevod iz: Rudolf Kutzli, Die Bogumilen: Geschichte Kunst Kultur, Urachhaus, Stuttgart, 1977 - s. 16 sl.
- Oto Bihalji-Merin, Alojz Benac, Steine der Bogomilen, Jugoslavija, Belgrad, 1964 - s. XIX
- Prijevod iz: Kutzli - s. 16
- Kutzli - s. 16
- Katja Papasov, Christen oder Ketzer – die Bogomilen, Ogham, Stuttgart, 1983 - s. 154
- Dominik Mandić, Bosna i Hercegovina, Svezak II, Ziral, Chicago, 1979 - s. 122
- Dubravko Lovrenović, Stećci, Rabic, Sarajevo, 2010 - s. 41 sl.
- Lovrenović - s. 218
- Prijevod iz: Georg Wild, Symbol und Dogma im Bogumilentum, u: Saeculum XXI, Heft 4, Alber, München, 1970 - s. 387
- Prijevod iz: Georg Wild, Bogumilen und Katharer in ihrer Symbolik, Teil 1, Franz Steiner, Wiesbaden, 1970 - s. 8 sl.
- Marian Wenzel, Ukrasni motivi na stećcima, Ornamental motifs on tombstones from medieval Bosnia and surrounding regions, Maleša, Sarajevo, 1965 - s. 14
- Bihalji-Merin, Benac - s. XXXI
- Wenzel - s. 14
- Prijevod iz: Wenzel - s. 15
- Prijevod iz: Wenzel - s. 13 sl.
- Prijevod iz: Alexander V. Soloviev, Bogomilentum und Bogomilengräber in den südslawischen Ländern, u: Völker und Kulturen Südosteuropas, Südosteuropa, München, 1959 - s. 187
- Prijevod iz: Bihalji-Merin, Benac - s. VII sl., s. XIII
- Gorčin Dizdar, Ororots - Stećci iz Armenije, Fondacija Mak Dizdar, Sarajevo, 2013 - via makdizdar.ba
- Prijevod iz: Soloviev - s. 197
- Muhamed Filipović, Historija Bosanske Duhovnosti, Svjetlost, Sarajevo, 2006 - s. 260
- Filipović - s. 273
- Wild - s. 391
- Prijevod iz: Wild - s. 391
- Prijevod iz: Wild - s. 391
- Ivan Mužić, Vlasi i starobalkanska pretkršćanska simbolika jelena na stećcima, u: Starohrvatska prosvjeta, III. serija, svezak 30/2009, Hrvatsko starinarsko društvo, Zagreb, 2009 - s. 330
- Prijevod iz: Soloviev - s. 193
- Prijevod iz: Soloviev - s. 194
- Prijevod iz: Kutzli - s. 19
- Prijevod iz: Wild - s. 391 sl.
- Prijevod iz: Die Bibel in der Einheitsübersetzung von 1980, Universität Innsbruck - Lk 19,37-40
- Dominik Mandić, Bosna i Hercegovina – Svezak II, Ziral, Chicago, 1979 - s. 473
- Mandić - s. 477
- Mandić - s. 481
- Mandić - s. 365
- Mandić - s. 482
- Mandić - s. 381 sl.
- Mandić - s. 381 sl.
- Mandić - s. 478
- Mandić - s. 385
- Mandić - s. 371
- Mandić - s. 385
- Mandić - s. 478
- Natpisi na stećcima - via prometej.ba
Bildquellen / vrela slika / viri slik / izvori slika:
- Stecci: © die-bogomilen.de
- Stečak mit Siegeskranz-Symbol in Radimlja, Stolac: Stecak iz Radimlje, Public Domain, via Wikipedia
- Stećci in Voštane bei Split: Akrap, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
- Stećci der Jezera-Nekropole in Visočica, Bosnien-Herzegowina: Frfincon, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
- Stečak im Dorf Vojkovići nahe Sarajevo: Julian Nyča, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons
- Stećci in Radimlja: Joanne Goldby from Birmingham, UK, CC BY-SA 2.0, via Wikimedia Commons
- Stećci in Radimlja: Litany, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
- Stećci auf dem Gräberfeld von Radimlja bei Stolac: © die-bogomilen.de
- Proširenje Kraljevine Bosne od 12. do 14. stoljeća: lokalizirana verzija od Optimus Pryme, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
- Stecak-Motiv Kolotanz: © die-bogomilen.de
- Stecak-Motiv Kreuz mit Trauben: © die-bogomilen.de
- Stecak-Motiv Vögel: © die-bogomilen.de
- Stecak-Motiv Ornamente: © die-bogomilen.de
- Mit stilisierten Darstellungen von Tieren dekorierter Grabstein in Vorotnavank, Armenien: Gorčin Dizdar, via makdizdar.ba
- Stečak in Brotnice bei Dubrovnik: © die-bogomilen.de
- Stečak in Hodovo bei Stolac: © die-bogomilen.de
- Hirsch-Motiv mit ausgeprägtem Geweih auf einem stečak in Čengić Bara bei Kladovo Polje, Ulog: © die-bogomilen.de
- Ausgewählte Kreuzsymbole auf stećci: ein einfaches Kreuz ohne Korpus in Čerin, Mostar – ein stilisiertes Lichtkreuz mit Vögeln und Halbmonden in Bijela Rudina, Bileća – ein anthropomorphes Kreuz in Milavići, Stolac: © die-bogomilen.de
- Jagdszene mit verfolgtem Hirsch auf einem stečak in Čerin, Mostar: © die-bogomilen.de
- Symbol „Hund mit Fackel“ des Dominikaner-Ordens: Lawrence OP, via Flickr
- Von Hunden verfolgtes Wildtier mit Kreuz, von einem Jäger mit dem Speer durchbohrt – auf einem stečak in Donja Zgošča, Kakanj bei Visoko: © die-bogomilen.de
- Ein einzelner Hirsch wird mit Bogen und Hund gejagt, ein Reiter mit Lanze tötet ihn – stečak in Hamzići, Mostar: © die-bogomilen.de
- Eine Gruppe von Hirschen und Rehen tritt Jägern mit Pfeil und Bogen entgegen – stečak in Žitomislići, Mostar: © die-bogomilen.de
- Bezwungener Hirsch mit Reiter in Trebinje, Herceg Novi: © die-bogomilen.de
- Hirsch mit mächtigem Geweih und ein ihn angreifender Jäger in Trsteno, bei Dubrovnik: © die-bogomilen.de