Stećci – spomen-obeležja Bogumila?

Deseci hiljada impresivnih grobnih spomenika nalaze se u nekadašnjim zavičajnim krajevima Bogumila. Nazvani su stećci i do danas su misterija. Da li su svedočanstva o bogumilskoj veri i životu? Ili čak spomen-obeležja progona od strane crkvene inkvizicije?

U Bosni, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori postoji preko 70.000 stećaka, uglavnom na zabačenim mestima, raspoređenih na preko 4.000 lokaliteta. Od 2016. godine neki od ovih srednjovekovnih lokaliteta prepoznata su kao mesta svetske baštine UNESCO-a.

Stećci

„U Bosni i Hercegovini, pažljivi će namernici uvek iznova naići na veće i manje skupine moćnih kamenih blokova isklesanih ljudskom rukom. Ovo kamenje se obično nalazi na posebno lepim mestima: na uzvišenjima, na starim ilirskim humkama, u plodnim dolinama u blizini starih šumaraka, na skrivenim šumskim čistinama. Često su poređani u smeru istoka. Izgledaju kao drevne grobnice… Gde su sela, naselja koja su nekad pripadala ovom usamljenom mrtvom kamenju, često obrasla gustim raslinjem, a ponekad duboko utonula u zemlju?“ 1 piše Rudolf Kutzli.

Utisci

Stećak – što znači „stojeći kamen“, u množini stećci – ili jednostavno mramor, što znači „mermer“, najčešći su nazivi za ove monolite. 2 „Često je kamenje zapanjujuće veliko; posebno moćan stećak procenjen je na preko 29 tona. Blokovi uglavnom potiču iz kamenoloma na tom području; tamo se još mestimično može pronaći napola razbijeno kamenje.“ 3 nastavlja Kutzli.

Zbog prekomerne eksploatacije kamena izgubljeni su brojni stećci, posebno u 19. stoleću: austrougarske carske formacije koristile su mnoge od tada procenjenih 150.000 kamenova kao građevinski materijal. 4 Većina od danas sačuvanih 70.000 stećaka je glatko isklesana. Samo njih 1.000 ima ornamentalne reljefe, dok samo nekoliko stotina ima urezane natpise. 5 Vetar i vreme su tokom stoleća učinili mnoge reljefe gotovo neprepoznatljivim.

Ko je sagradio stećke – i kada?

Poreklo ove pogrebne tradicije još nije razjašnjeno do današnjeg dana: U dolini Neretve proterani Hrvati počeli su podizati bogato ukrašene grobne spomenike već u 7. i 8. stoleću. 6 Na primer, groblje kod Konjica, sa grobovima koji datiraju iz 10. do 15. stoleća, pokazuje prelaz sa jednostavnih grobnica do grobova sa stećcima. 7 Posebno od 12. stoleća do turske invazije u 15. stoleću, stećci su uglavnom nastajali na području proširenog kraljevstva Bosne. 8

Njihovo područje rasprostranjenosti „uvelike se poklapa s područjem rasprostranjenosti bogumilstva“ 9, prema istoričaru Georgu Wildu – „pri čemu su dokumenti turske uprave od neprocjenjive vrednosti za beleženje područja naseljena Bogumilima. Zatim su se Bogumili naselili na srednjem i gornjem toku Neretve, na gornjem toku Drine i posebno u srednjoj Bosni. Sa obale su se katolici proširili u područja naseljena Bogumilima, koja su se protezala preko srednje Bosne do ušća Drine u Savu …“ 10

Proširenje Bosanskog kraljevstva od 12.-14. stoleća
Proširenje Bosanskog kraljevstva od 12.-14. stoleća

Najstariji ukrašeni stećak, koji se jasno može datirati po natpisu, potiče iz 1391. godine.  11 Procvat klesarstva stećaka pada u 14. i 15. stoleće. 12 Jedan od najmlađih kamena tog doba – ukrašen plesom, životinjama, lovom na jelena i štitom – potiče iz 1477. godine. 13

Britanska istoričarka umetnosti Marian Wenzel objašnjava: „Izgleda da su najranije ukrašene nadgrobne spomenike podigli pripadnici feudalne aristokratije, te da je taj običaj kasnije usvojen i dodatno razrađen – od određenih skupina poznatih kao Vlasi, koji nisu bili feudalno organizovani na plemenskoj osnovi. Vlasi, ekonomski ojačani poslovanjem sa dubrovačkim trgovcima, usvojili su ovaj običaj po uzoru na više slojeve. Vrlo je verovatno da su i drugi ne Vlaški stanovnici Bosne i Hercegovine preuzeli isti običaj iz istih razloga.“ 14 Wenzel se takođe poziva na stećke s reljefima bogumilskog porekla.

Poreklo motiva stećaka

Posebno stećci ukrašeni slikovnim motivima daju uvid u društvenu i intelektualnu istoriju Bosne i Dalmacije u vreme kada su nastali. Wenzel, koja je u svom opsežnom radu procenila preko 3.000 slikovnih reljefa stećaka, piše: „Istraživanja na ovom području narušena su nagađanjima koja pretpostavljaju zajedničko poreklo za sve stećke i za svu ornamentiku na njima, a što je dovelo do apsurdne selekcije i iskrivljavanja dokaza … Jedna stvar u vezi sa stećcima, koja je sasvim uverljivo dokazana, jeste da njihovi ukrasni motivi nemaju zajedničko poreklo.“ 15

Vlasima se uz seosko plemstvo pripisuje i niz stećaka : deo njih proteran iz Srbije zbog bogumilske vere, pronašli su utočište u Bosni. Drugi nadgrobni spomenici verovatno sežu do Bogumila starosedelaca i njihove Bosanske crkve.

Na kamenim blokovima mogu se pronaći reljefi sa svetovnim simbolima i natpisima, ali i širokim rasponom drugih motiva: stilizovani ljudi, često sjedinjeni u plesu Kolo, voće, ornamenti, krstovi – bez ikakvih tela – i životinje, naročito ptice i jeleni.

Stećak-motiv Ptica
Stećak-motiv Ornamenti

„Objavljena građa nudi nam mnogo osobenih slika i ornamenata, koji se uvelike razlikuju od jugoslovenske narodne umetnosti i koji u svojoj celini čine nešto jedinstveno u Evropi. Mogu se uporediti samo sa retkim katarskim spomenicima iz južne Francuske.“ kaže istoričar Alexander V. Soloviev. On je nastojao dokučiti, „da li ceo sistem ornamenata nudi samo profane [svetovne] elemente … ili sadrži dublje religijsko značenje.“ 16

Poznati jugoslavenski povjesničar umjetnosti Oto Bihalji-Merin je bio posebno zainteresiran za motive bogumilskog porijekla: „Jedinstvena umetnost bosansko-hercegovačkih nekropola je otočna umetnost … Snažni emocionalni uticaji morali su biti delotvorani kako bi doživeli i probudili iskonske slike koje nas podsećaju na rana vremena čovečanstva. Kamena slika, nošena idejom koja je očito bila toliko važna da je, isklesana i hiljadostruka, sačuvana do naših dana … Nije retkost da su srednjovekovni klesari ovog krajolika, koji su u svom selu često bili kovači, na površinu kamena isklesali nežne srne i moćne jelene. Upečatljiva naivnost i duhovna izražajnost daju svim stvorenjima svečanu, poetsku, ritmičku strogost.“ 17

Slikovni govor Pavlićana

Jedan od izvornih religijskih uticaja na slike na stećcima verovatno leži na Kavkazu, tačnije, u današnjoj Jermeniji. U 7. stoleću posle Hrista ovde su živeli i delovali Pavlićani, koji su izvršili izvestan uticaj na početke bogumilstva u Bugarskoj. Fotografska usporedba Gorčina Dizdara 18 otkriva zadivljujuće umetničke paralele.
Sa stilizovanim prikazom životinja ukrašen nadgobni spomenik u Vorotnavanku, Jermenija
Sa stilizovanim prikazom životinja ukrašen nadgobni spomenik u Vorotnavanku, Jermenija
Prikaz čoveka i životinja na nadgobnom spomeniku u Noratusu, Jermenija
Prikaz čoveka i životinja na nadgobnom spomeniku u Noratusu, Jermenija

Nadgrobni spomenik iz Jermenije na gornjoj slici prikazuje živopisne slike ljudi, životinja i ornamente u naivnim, izražajnim oblicima. Na stećcima – iako su nastali stolećima kasnije – mogu se pronaći prikazi vrlo sličnog sadržaja i stila:

Stećak u Brotnici kod Dubrovnika
Stećak u Brotnici kod Dubrovnika
Stećak u Hodovu kod Stolca
Stećak u Hodovu kod Stolca
Solovjev objašnjava: „Možemo pretpostaviti da su već u 12. stoleću Bogumili i Katari posedovali opsežnu, dobro razvijenu simboliku grobnih simbola, koju su mogli naslediti iz Male Azije, od manihejskih i pavlićanskih korena.“ 19

Bogumilski simboli i njihova značenja

Šta su motivi stećaka značili ljudima koji su ih stvorili? „Motiv možemo prepoznati … Motiv moramo čitati na način koji nam omogućuje da dobro upoznamo hrišćansku ikonografiju, odnosno, onu drevnu kulturu iz koje su umetnici preuzeli simbole … I iz konstelacije motiva možemo zaključiti šta je umetnik hteo da prikaže iz perspektive onog vremena – ne današnjeg.“, kaže dr. Ema Mazrak u videu pod pokroviteljstvom UN-a.

Ali, nacionalnim istoričarima sa katoličkom, pravoslavnom, muslimanskom ili – u bivšoj Jugoslaviji komunističkom – perspektivom ili delomično agendom to je bilo teško i još uvek je fundamentalno teško. Interpretacija sadržaja ukrašenih stećaka često je bila predmet političkog prisvajanja ili je bila jednostrana. Zato su retka nepristrana razmatranja bogumilskih prikaza poput sledećih Alexandera v. Solovieva ili Georga Wilda.

Jelen: onaj kršten duhom, dušom

Motiv jelena s izraženim rogovima na stećku u Čengić Bari kod Kladovog Polja, Ulog
Motiv jelena s izraženim rogovima na stećku u Čengić Bari kod Kladovog Polja, Ulog

Od svih prikazanih životinja na stećcima jelen je najčešće20 zastupljen: sam, u skupinama, ili kao žrtva lova. „Verovatno niti jedan drugi bogumilski simbol nije bio toliko izložen nasilju kao ovaj.“ piše Wild. 21

Ova životinja je označavala Bogumila krštena duhom: „U srednjem veku jelen je uobičajen simbol za obnavljajuću moć krštenja … Jelen je simbol krštenja i u bogumilstvu, ali upravo u shvatanju ove verske zajednice: osoba obnovljena kroz consolamentum, krštenje duhom, bogumilski perfectus [savršeni], živi u izvorno bezgrešnom stanju … Ali i kao bezgrešna osoba, koja više nije od ovog sveta, ali koja još uvek živi u svetu do svoje fizičke smrti, na milost i nemilost je izložena napadima zla.“ 22

Jelen je bio poznat kao duhovni simbol u Evropi i pre nego što su Bogumili zaživeli, kaže hrvatski istoričar Mužić: „U antičko doba vjerovalo se da jelenu svake godine otpadaju rogovi, da bi mu iduće godine ponovo izrasli veći, snažniji i ljepši. “Tako su ti rogovi u narodnom shvatanju postali simbol koji u sebi ujedinjuje na najlepši način smrt i ponovo rađanje, vaskrsenje i besmrtnost.“ 23

Krst bez tela: svetlosni krst

Odabrani simboli krsta na stećcima: jednostavni krst bez tela u Čerinu, Mostar – stilizovani svetlosni krst s pticama i polumesecima u Bjeloj Rudini, Bileća – antropomorfni krst u Milavićima, Stolac
Odabrani simboli krsta na stećcima: jednostavni krst bez tela u Čerinu, Mostar – stilizovani svetlosni krst s pticama i polumesecima u Bjeloj Rudini, Bileća – antropomorfni krst u Milavićima, Stolac

„Realističko raspelo, poznato u latinskoj crkvi od 8. stoleća, bilo je odvratno za Manihejce i Bogumile …“ objašnjava Solovjev – i dodaje da je, prema manihejskom tekstu, Isus rekao Jovanu: „Za njih ovaj svetlosni krst čas zovem Reč, čas razum, čas Hrist, čas vrata.“ 24

„Na bosanskim nadgrobnim spomenicima se jasno vidi da je krst često ‘antropomorfan’, a ponekad ima čak i lice, nekad dva stopala, a vrlo često okruglu glavu i ramena. Pronalaze se i takvi neovisni čovekoliki krstovi koji označavaju samog Hrista, preobraženog u krst. Nikada ne nalazimo realistično raspeće prikazano u Bosni; Hristov krst, takođe i sunčani krst, s druge strane, vrlo se često nalazi na grobnim mestima.“ 25

Stećci u kontekstu progona Bogumila od strane Katoličke crkve

Slično kao Pavlićanima, koje je Vizantijsko carstvo proganjalo, ratovalo protiv njih i deportovalo ih, tako je bilo i sa Bogumilima u Bosni: „Na mnogim motivima na grobnicama doista se može videti da su nastali u razdoblju progona – pogledajte samo mnoštvo motiva ‘progona jelena’ …“ navodi Kutzli. 26
Scena lova s progonjenim jelenom na stećku u Čerinu, Mostar
Scena lova s progonjenim jelenom na stećku u Čerinu, Mostar

Teolog i istoričar Wild objašnjava: „Jelen je simbol za bogumilski ‘sakrament’ krštenja duhom … ili za one koji su primili ovo krštenje duhom.“ Lovci na jelene i njihovi psi predstavljaju „zle sile“, koji progone duh krštenoga. 27

U dosadašnjim istraživanjima društveni kontekst progona Bogumila redovno se zanemaruje prilikom tumačenja stećaka. No, posebno Katolička crkva u Rimu nije ostavila kamen na kamenu kako bi proterala južnoslovenske jeretike u vreme nastanka bogumilskih stećaka: Bili to Papini pozivi na krstaške ratove ili intenzivno misionarenje od strane dominikanaca i Franjevaca i sledom toga osnivanje „Svete inkvizicije“: Za pretpostaviti je da je sredstvo progonjenih bogumilskih zajednica da se društveno izraze, od 13.-15. stoleća postajalo sve ograničenije.

A šta bi moglo biti bolje u ovom represivnom životnom okruženju, kako bi potomstvu ostavili trajno svedočanstvo vlastitog unutarnjeg sveta vere, od kamenog svedočanstva za prelaz duše u onostrano?

U Novom zavetu, koji je bio dobro poznat Bogumilima, o Isusovom ulasku u Jerusalim stoji: „Kad je došao na mesto kuda s Maslinove gore vodi put, počeše svi učenici radosno i glasno slaviti Boga za sva ona čuda koja su doživeli. Vikali su: Blagosloven Kralj koji dolazi u ime Gospodnje. Na nebu mir i slava na visinama! Tada su mu neki fariseji doviknuli iz mnoštva: Učitelju, ućutkaj svoje učenike! On je odgovorio: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će vrištati.“ 28

Kako ne bi ugrozili rodbinu i klesare, razumljiva je upotreba šifrovanih simbola za ova bogumilska spomen-obeležja.

Ova simbolička mistifikacija nije promašila svoj cilj sve do danas: tamo gde arheolog može da prepozna samo svetovni spoljašnji motiv u sceni lova i zaključi da je tu pokopan plemić, sociologu, kad ugleda žrtvu s krstom, koju nabijaju na kolac i jure psi, na pamet pada nemilosrdni progon Bogumila od strane inkvizitora katoličkog dominikanskog reda.

Simbol „Pas s bakljom“ dominikanskog reda
Simbol „Pas s bakljom“ dominikanskog reda

Od pape Grgura IX opunomoćeni za progon krivoveraca i jeretika, dominikanci koji su u narodu bili poznati i kao domini canes – tj. ‘psi Gospodnji’: pas s bakljom i geslom „Veritas“, tj. istina, je do danas simbol za ovaj red.

Ubrzo ih sledi franjevački red, čiji bosanski vikarijat „otpočinje sustavno i uspješno s apostolskim radom na pobijanju bogomilstva i povraćanju Bosne katoličkoj crkvi“ 29 kako piše istoričar Mandić – i sam Franjevac.

Više od 500.000 vernika bosanskih hrišćana prozelitizovano je na ovaj način do početka 15. stoleća. 30

Ali to nije stalo na „obraćenju vere“: Katolički krstaši su progonili odmetničke gradove, poput Zadra, koji su podržavali Bogumile. Porobljavanje Bogumila bio je zločin koji je stolećima potvrđivan od crkve i države, posebno nad bogumilskim stanovništvom u Bosni, a doneo je strah i patnju nebrojenim porodicama.

Svedočanstva o progonu na stećcima u okolini bogumilskih zajednica

Kontekst progona, u kojem su zacelo nastali mnogi stećci, može se razjasniti geografskim pregledom: istoričar Mandić je u svom opsežnom radu naveo brojne bogumilske zajednice. U crkveno povesnim izvorima dobro su dokumentovani i franjevački samostani u srednjovekovnoj Bosni: u skladu sa njihovim papinskim zadatkom, katolički misionari i inkvizitori često su osnivali svoje samostane i crkve u blizini bogumilskih zajednica. A na stećcima groblja u blizini ovih mesta i danas se mogu pronaći motivi koji jasno upućuju na progon. Neki primeri ovoga …

Moištra kod Visokog severoistočno od Sarajeva

Divlju životinju s krstom progone psi, lovac je probode kopljem – na stećku u Donjoj Zgošči, Kakanj kod Visokog
Divlju životinju s krstom progone psi, lovac je probode kopljem – na stećku u Donjoj Zgošči, Kakanj kod Visokog

U 14. stoleću sedište bosanskog bana – odnosno kralja: „Tu su se održavali državni sastanci … i donosile glavne državne odluke.“ 31 To je bilo i središte bosanskih hrišćana, njihov djed. O tome svedoče stećci s apostolskim štapom. 32 Svoje delovanje franjevci su započeli neposredno na kraljevskom dvoru: Bosanski vikarijat osnovan je 1339. godine, a godinu dana kasnije otvoren je prvi samostan u Visokom. 33

Babun i okolina Mostara

Jelena love lukom i psom, jahač ga ubija kopljem – stećak u Hamzićima, Mostar
Jelena love lukom i psom, jahač ga ubija kopljem – stećak u Hamzićima, Mostar

Danas napušteni grad Babun „je moralo  dobiti ime od bosanskih krstjana, koji su tu imali svoju kuću, a koje su u srednjem vijeku nazivali ‘babunima’ …“ 34 Bogumilske zajednice postojale su i u obližnjem Podjelinaku i Ledincu. 35

Franjevci su delovali iz Mostara, Imotskog i Ljubuškog. 36

Skupina jelena i srna susreće lovce s lukom i strelom – stećak u Žitomislićima, Mostar
Skupina jelena i srna susreće lovce s lukom i strelom – stećak u Žitomislićima, Mostar

Konavljanska dolina između Dubrovnika i Herceg Novog

Osvojeni jelen s jahačem u Trebinju, Herceg Novi
Osvojeni jelen s jahačem u Trebinju, Herceg Novi
Jelen s moćnim rogovima i lovac koji ga napada u Trstenom kod Dubrovnika
Jelen s moćnim rogovima i lovac koji ga napada u Trstenom kod Dubrovnika

Od kraja 14. stoleća pa nadalje ovo područje pripada  „bosanskim velikašim obiteljima, kojih su članovi bili zagrijani  vjernici bosanskih krstjana …“ 37

Stoga su, nakon što je Bogumile proterao kralj Tomaš 1459. godine, njihove zajednice u Uskoplju 38 i Dračevćima vrlo verovatno postale utočišta, gde su se okupljali
„zadnji krstjani u slobodnoj Bosni i Hercegovini“. 39

Franjevci, utemeljeni u Dubrovniku od 1317. godine, osnovali su samostane u Konavljanskoj dolini i Herceg Novom. 40

Groblja bogumilskih Vlaha

Danas se u Hrvatskoj često iznosi argument da stećke nisu sagradili Bogumili, već Vlasi. Ovi su bili ortodoksne vere, pa se može isključiti „jeretičko“ poreklo ovih nadgrobnih spomenika. Ali ovaj prikaz zanemaruje društvenu istorija Vlaha, koji su u velikom broju proterani iz Srbije u planine i zabačene krajeve Bosne upravo zbog svoje bogumilske vere. Bilo to obilje stećaka kod Imotskog, Dugog Polja ili poznata nekropola kod Stolca: I ovde je nesumnjiva simbolika progonjenih Bogumila.

Stećci – spomen-obeležja Bogumila

Kao prozor u minulo doba, stećci ne daju samo uvid u raznolike svetove života i verovanja u srednjem veku u Bosni – i to kroz stoleća. Osim toga, stećci su nema spomen-obeležja napravljena u kamenu na prostorima koji su nekada bili domovina Bogumila: oni do danas na kraju svedoče o stoletnom nemilosrdnom isključenju i brutalnom progonu ljudi drugih vera od strane papa i kraljeva.

Poznati jugolovenski pesnik Mehmed Alija „Mak“ Dizdar, rođen u Stolcu 1917. godine, opisao je ostavštinu stećaka sledećim stihom:

„Stećak je za mene ono što nije za druge, ono što na njem i u njemu nisu drugi unijeli ni znali da vide. Jest kamen, ali jeste i riječ, jest zemlja, ali jeste i nebo, jeste materija, ali jeste i duh, jest krik, ali jeste i pjesma, jest smrt, ali jeste i život, jest prošlost, ali jeste i budućnost.“ 41

Quellen / vrela / viri / izvori:

  1. Prijevod iz: Rudolf Kutzli, Die Bogumilen: Geschichte Kunst Kultur, Urachhaus, Stuttgart, 1977 - s. 16 sl.
  2. Oto Bihalji-Merin, Alojz Benac, Steine der Bogomilen, Jugoslavija, Belgrad, 1964 - s. XIX
  3. Prijevod iz: Kutzli - s. 16
  4. Kutzli - s. 16
  5. Katja Papasov, Christen oder Ketzer – die Bogomilen, Ogham, Stuttgart, 1983 - s. 154
  6. Dominik Mandić, Bosna i Hercegovina, Svezak II, Ziral, Chicago, 1979 - s. 122
  7. Dubravko Lovrenović, Stećci, Rabic, Sarajevo, 2010 - s. 41 sl.
  8. Lovrenović - s. 218
  9. Prijevod iz: Georg Wild, Symbol und Dogma im Bogumilentum, u: Saeculum XXI, Heft 4, Alber, München, 1970 - s. 387
  10. Prijevod iz: Georg Wild, Bogumilen und Katharer in ihrer Symbolik, Teil 1, Franz Steiner, Wiesbaden, 1970 - s. 8 sl.
  11. Marian Wenzel, Ukrasni motivi na stećcima, Ornamental motifs on tombstones from medieval Bosnia and surrounding regions, Maleša, Sarajevo, 1965 - s. 14
  12. Bihalji-Merin, Benac - s. XXXI
  13. Wenzel - s. 14
  14. Prijevod iz: Wenzel - s. 15
  15. Prijevod iz: Wenzel - s. 13 sl.
  16. Prijevod iz: Alexander V. Soloviev, Bogomilentum und Bogomilengräber in den südslawischen Ländern, u: Völker und Kulturen Südosteuropas, Südosteuropa, München, 1959 - s. 187
  17. Prijevod iz: Bihalji-Merin, Benac - s. VII sl., s. XIII
  18. Gorčin Dizdar, Ororots - Stećci iz Armenije, Fondacija Mak Dizdar, Sarajevo, 2013 - via makdizdar.ba
  19. Prijevod iz: Soloviev - s. 197
  20. Wild - s. 391
  21. Prijevod iz: Wild - s. 391
  22. Prijevod iz: Wild - s. 391
  23. Ivan Mužić, Vlasi i starobalkanska pretkršćanska simbolika jelena na stećcima, u: Starohrvatska prosvjeta, III. serija, svezak 30/2009, Hrvatsko starinarsko društvo, Zagreb, 2009 - s. 330
  24. Prijevod iz: Soloviev - s. 193
  25. Prijevod iz: Soloviev - s. 194
  26. Prijevod iz: Kutzli - s. 19
  27. Prijevod iz: Wild - s. 391 sl.
  28. Prijevod iz: Die Bibel in der Einheitsübersetzung von 1980, Universität Innsbruck - Lk 19,37-40
  29. Dominik Mandić, Bosna i Hercegovina – Svezak II, Ziral, Chicago, 1979 - s. 473
  30. Mandić - s. 477
  31. Mandić - s. 481
  32. Mandić  - s. 365
  33. Mandić - s. 482
  34. Mandić - s. 381 sl.
  35. Mandić - s. 381 sl.
  36. Mandić - s. 478
  37. Mandić - s. 385
  38. Mandić - s. 371
  39. Mandić - s. 385
  40. Mandić - s. 478
  41. Natpisi na stećcima - via prometej.ba

Bildquellen / vrela slika / viri slik / izvori slika:

  • Stecci: © die-bogomilen.de
  • Stečak mit Siegeskranz-Symbol in Radimlja, Stolac: Stecak iz Radimlje, Public Domain, via Wikipedia
  • Stećci bei Bileća, Ost-Herzegowina: Ljubiša Aćimović, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons
  • Stećci in Voštane bei Split: Akrap, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
  • Stećci der Jezera-Nekropole in Visočica, Bosnien-Herzegowina: Frfincon, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
  • Stećci in Risovac in der Gemeinde Jablanica, Bosnien-Herzegowina: Dino Džino, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
  • Stečak im Dorf Vojkovići nahe Sarajevo: Julian Nyča, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons
  • Stećci in Radimlja: Joanne Goldby from Birmingham, UK, CC BY-SA 2.0, via Wikimedia Commons
  • Stećci in Radimlja: Litany, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
  • Stećci auf dem Gräberfeld von Radimlje bei Stolac: © die-bogomilen.de
  • Proširenje Kraljevine Bosne od 12. do 14. stoljeća: lokalizirana verzija od Optimus Pryme, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
  • Stecak-Motiv Kolotanz: © die-bogomilen.de
  • Stecak-Motiv Kreuz mit Trauben: © die-bogomilen.de
  • Stecak-Motiv Vögel: © die-bogomilen.de
  • Stecak-Motiv Ornamente: © die-bogomilen.de
  • Mit stilisierten Darstellungen von Tieren dekorierter Grabstein in Vorotnavank, Armenien: Gorčin Dizdar, via makdizdar.ba
  • Stečak in Brotnice bei Dubrovnik: © die-bogomilen.de
  • Stečak in Hodovo bei Stolac: © die-bogomilen.de
  • Hirsch-Motiv mit ausgeprägtem Geweih auf einem stečak in Čengić Bara bei Kladovo Polje, Ulog: © die-bogomilen.de
  • Ausgewählte Kreuzsymbole auf stećci: ein einfaches Kreuz ohne Korpus in Čerin, Mostar – ein stilisiertes Lichtkreuz mit Vögeln und Halbmonden in Bijela Rudina, Bileća – ein anthropomorphes Kreuz in Milavići, Stolac: © die-bogomilen.de
  • Jagdszene mit verfolgtem Hirsch auf einem stečak in Čerin, Mostar: © die-bogomilen.de
  • Symbol „Hund mit Fackel“ des Dominikaner-Ordens: Lawrence OP, via Flickr
  • Von Hunden verfolgtes Wildtier mit Kreuz, von einem Jäger mit dem Speer durchbohrt – auf einem stečak in Donja Zgošča, Kakanj bei Visoko: © die-bogomilen.de
  • Ein einzelner Hirsch wird mit Bogen und Hund gejagt, ein Reiter mit Lanze tötet ihn – stečak in Hamzići, Mostar: © die-bogomilen.de
  • Eine Gruppe von Hirschen und Rehen tritt Jägern mit Pfeil und Bogen entgegen – stečak in Žitomislići, Mostar: © die-bogomilen.de
  • Bezwungener Hirsch mit Reiter in Trebinje, Herceg Novi: © die-bogomilen.de
  • Hirsch mit mächtigem Geweih und ein ihn angreifender Jäger in Trsteno, bei Dubrovnik: © die-bogomilen.de